seecult.org writes, "BEOGRAD (SEEcult.org) - Medjunarodni 53. Sajam knjiga u Beogradu, na kojem ce ucestvovati vise od 800 izlagaca iz 25 zemalja, svecano ce otvoriti 20. oktobra na Beogradskom sajmu domaci pisac i akademik Dragoslav Mihailovic, dok ce se u ime pocasnog gosta - Japana, obratiti pisac Nacuki Ikezava (1945). Ovogodisnji Sajam knjiga, cija je tema “Dva veka Velike skole”, proteci ce do 26. oktobra i u senci vec hronicnih protesta pojedinih izdavaca zbog rasporeda standova za izlaganje, kao i zbog nepromenjenog sastava Saveta te najvece gradske manifestacije u oblasti kulture, uprkos isteku mandata."

Osim Japana, koji ce na kraju Sajma predati titulu pocasnog gosta Grckoj, ove godine ucestvuju i izdavaci iz Kanade, SAD, Kine, Irana, Rusije, Italije, Velike Britanije, Francuske, Nemacke, Poljske, Svajcarske, Spanije, Portugala, Austrije, Izraela, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Brazila i Angole, a prvi put i iz Danske i Ukrajine.

Zvezda prezentacije Japana je savremeni pisac Ikezava, cija su dela prevedena na mnoge svetske jezike, a na srpskom su objavljene njegove nagradjivane knjige “Nepomicni zivot” (Geopoetika) i “Tio sa Pacifika” (Rad).

Zamenik ambasadora Japana u Beogradu Sirada Terohiko rekao je novinarima da je pocasni status na Sajmu knjiga jedistvena prilika da njegova zemlja pokaze svoje knjige i izdavastvo, ali i celokupnu japansku kulturu, i tradicionalnu i savremenu. Takodje, to je prilika da se dodatno zblize Srbija i Japan, dodao je Terohiko, koji je najavio raznovrstan program koji obuhvata predavanja, izlozbe, radionice i prezentacije, ukljucujuci i predstavljanje industrijskog robota 22. i 23. oktobra na japanskom standu.

Osim japanskog pisca Ikezave, Sajam knjiga posetice i Kristina Sevret i Filip Sovazo iz Kanade, Margarita Odjero, Djanpaolo Simi, Paolo Roversi, Danilo Penone i Lorenco Ventavoli iz Italije, Nils Hav i Kristina Heselhold iz Danske, Zan Gi Boen, Sofi Bertran, Zana Navratil - Manan, Zoana Rodriges i Stefan Lagors iz Francuske, te Olga Slavnikova, Sergej Glavjuk, Ana Golubjeva i Igor Savkin iz Rusije, koja priprema, inace, jedan od najambicioznijih nastupa u poslednjih 15 do 20 godina.

Japanski pisac Ikezava, nekadasnji student fizike sa Saitama univerziteta, odrzace 21. oktobra na Filoloskom fakultetu predavanje o japanskoj knjizevnosti “Kendji Miazava i Japan u moderno doba”.

Njegova knjiga “Nepomicni zivoti”, nagradjena Akutagavinom nagradom 1988. godine, bice predstavljena na standu Geopoetike 21. oktobra, a delo “Tio sa Pacifika”, za koje je dobio Sogakukan omladinsku nagradu za knjizevnost 1992. godine, 22. oktobra na standu Rada.

Osim Ikezave, na Sajmu ce biti posebno predstavljen i najpoznatiji savremeni japanski pisac Haruki Murakami - o njegovom delu 24. oktobra odrzace predavanje profesorka Vladislava Gordic Petkovic.

U okviru pocasnog gostovanja Japana, bice otvorene izlozbe fotografija "Kjoto" i "Savremena arhitektura" od 20. do 26. oktobra (Galerija, Hala 14), kao i izlozba “Japanski vrt” autora Aleksandra Dimitrijevica na standu Japana (Hala 1).

Izlozba tkanina, ciji je autor Djunko Suzuki, otvorena je u galeriji New Moment Ideas, a izlozba keramike u Muzeju primenjene umetnosti.

U okviru prezentacije Japana, najavljene su i manga radionice 23. i 25. oktobra, organizovane sa udruzenjem ljubitelja japanske popularne kulture "Sakurabana".

Bice odrzana i prezentacija 80 godina haiku poezije u Srbiji 26. Oktobra, u organizaciji Putujuceg haiku drustva iz Novog Sada.

Za 23. oktobar najavljena je i promocija knjige "The John Coltrane Reference", ciji je autor Jasuhiro Fudjioka, dok ce dan kasnije biti predstavljena knjiga "Kaizen" - filozofija japanskog menadzmenta.

Ljubitelji filma imace priliku da, u cast japanskog gostovanja, pogledaju ciklus filmova iz te zemlje u Muzeju jugoslovenske kinoteke od 25. do 30. oktobra, koji ukljucuje i jedan od najpoznatijih filmova cuvenog Akire Kurosave (Kurosawa) “Rasmon” (1950).

Nedelja japanskog filma svecano ce biti otvorena delom “Nabijeva ljubav" (Ljubavna prica sa Okinave) iz 1999. godine, ciji je reziser Judji Nakae (Yuji Nakae), a bice prikazani i filmovi "Haciko" (Prica o jednom odanom psu) iz 1987. godine, u reziji Seidjiro Kojame (Seijiro Koyama), zatim “Samurajska prica" (1967) Masaakija Kobajasija (Masaaki Kobayashi), "Ziveti" (Drama o zivotu i smrti) iz 1952. godine, u reziji Kurosave, te “Ziveti sa ocem" (Porodicna drama u Hirosimi) iz 2004. godine, ciji je reziser Kazuo Kuroki.

Osim japanskog, medju najambicioznijim standovima ove godine su, prema recima clana Saveta Sajma knjiga Gojka Bozovica, i poljski, americki, ruski, kanadski i mreze EUNIC, koja okuplja strane kulturne centre zemalja EU u Beogradu (Francuski kulturni centar, Britanski savet, Italijanski institut za kulturu, Gete institut, Institut Servantes i Austrijski kulturni forum), a predstavice se zajednickim programom na temu “Umetnost zivljenja u zemljama EU”.

Forum Sajma knjiga obuhvata ove godine sest tematskih konferencija - Kulturna politika u Srbiji u oblasti izdavastva, Univerzitetsko izdavastvo i akademsko pisanje, Privatne knjige - drzavni udzbenici, Podsticanje citanja, Jezik nasih knjiga i Elektronsko izdavastvo i ekranska kultura.

Tradicionalni, Skolski dan, na kojem se ocekuje rekordna poseta djaka iz skola iz cele Srbije, bice 23. oktobra, dok ce dan kasnije biti odrzan cetvrti godisnji susret prevodilaca i izdavaca, a 25. oktobra i susret bibliotekara i izdavaca Srbije, koji ce razgovarati o bibliotekama kao promotivnim prostorima.

Sajam knjiga bice odrzan na 20.000 kvadratnih metara prostora, od kojih je 13.000 obezbedjeno za izdavace, a obuhvatice i devet izlozbi na galeriji Hale 14, ukljucujuci izlozbu “Put visokog skolstva”, priredjenu povodom centralne teme Sajma knjiga.

Bice otvorene i izlozbe “Kjoto i Japanska savremena arhitektura”, “Chezare Paveze”, povodom stogodisnjice rodjenja, “Pisci slikari”, “Zvucna kutija”, te izlozbe povodom 50 godina TV Beograd i Dadova, kao i “Blibliografija” i “Vreme cirilice”.

Tradicionalno ce biti dodeljene i nagrade za izdavaca godine, izdavacki poduhvat godine, najbolju ediciju, najlepsu knjigu, najbolju knjigu za decu i najbolju sajamsku prezentaciju.

Bice dodeljena i godisnja nagrada “Dositej Obradovic” stranom izdavacu sa kontinuiranim i jasnim doprinosom u objavljivanju i promociji srpske knjizevnosti.

Radno vreme Sajma knjiga je od deset do 20 sati, a cena pojedinacne ulaznice je 220 dinara, dok je za grupne posete 150 dinara. Cena parkinga je 100 dinara na sat.

Prosle godine, uz Italiju kao pocasnog gosta, Sajam knjiga posetilo je oko 130.000 ljudi sa kupljenim ulaznicama, a procenjeno je da je ukupno bilo oko 200.000 posetilaca.

Za razliku od ove godine, kada iz Japana dolazi samo Ikezava, Italija se prosle godine predstavila najvecim brojem gostiju, pored Kanade, a status pocasnog gosta pre svega je iskoristila za politicku poruku o potrebi evropske integracije Srbije, ali i ostalih zemalja u regionu.

Proslogodisnji Sajam knjiga protekao je i uz vec uobicajena negodovanja domacih izdavaca i knjizara na teske uslove rada, ali i ponovna obecanja vlasti da ce biti usvojeni nedostajuci zakoni, pojacana podrska, osnovan Nacionalni centar za knjigu…

Proslogodisnji Sajam knjiga obelezio je i skandal sa glasackom kutijom akreditovanih novinara, koja je nestala sa sve listicima, odnosno zavrsila u smecu - greskom osoblja Sajma. Predsednik Saveta Sajma knjiga Simon Simonovic izvinio se potom novinarima.

Nagrada za najboljeg izdavaca dodeljena je na 52. Sajmu knjiga Zavodu za udzbenike i “Sluzbenom glasniku”, dok je izdavackim poduhvatom proglaseno izdanje “Povelje i pisma despota Stefana”, autora Aleksandra Mladenovica, u izdanju Cigoja stampe. Za najbolju sajamsku prezentaciju 52. Sajma knjiga proglasen je stand Ministarstva za dijasporu Srbije.

Otvaranje proslogodisnjeg Sajma knjiga proteklo je u znaku crnohumornog osvrta poznatog srpskog dramskog pisca Dusana Kovacevica na tezak zivot autora i ljubitelja knjiga u Srbiji, a posebno pisaca, navodeci da su zbog uslova u kojima su ziveli i mnoga njihova dela ostala nenapisana.

Autor kultnih drama “Maratonci trce pocasni krug”, “Radovan Treci”, “Balkanski spijun” i “Profesionalac”, Kovacevic je tada naveo da je mnogo pisano o znacaju knjiga, ali se, medjutim, o zivotu i zdravlju pisaca, izdavaca, knjizara, bibliotekara i citalaca, cuti ili govori malo i obicno tek kada je vec kasno.

Nesto vedriju poruku, iako svesna teskoca u Srbiji, uputila je italijanska knjizevnica Fler Jegi, u ime Italije - zemlje pocasnog gosta. Navodeci da je Srbiju do sada poznavala samo iz knjiga pisaca poput Andrica, Milosa Crnjanskog i Danila Kisa, ona je rekla i da zna da je Srbija u problemima, ali i da mnogi ljudi u njoj, posebno mladi citaoci, imaju ogromnu volju da komuniciraju sa svetom.

Sajt Sajma knjiga je http://www.beogradskisajamknjiga.com