seecult.org writes, "FRANKFURT (SEEcult.org) - Frankfurtski sajam knjiga, najveca manifestacija izdavastva na svetu, otvoren je 14. oktobra, a u jubilarnom 60. izdanju, predstavlja 7.000 izlagaca iz 101 zemlje, uz Tursku kao pocasnog gosta. Iz te zemlje dolazi oko 300 autora, ali se deo turskih pisaca odlucio i na bojkot."

Turska ima posebnu vaznost za Nemacku, u kojoj zivi oko 2,4 miliona Turaka, a iako je pocasni gost jubilarnog Frankfurta, pojedini pisci su najavili bojkot, u znak protesta zbog vladine politike.

Oko 20 turskih pisaca potpisalo je deklaraciju o bojkotu Frankfurtskog sajma, pozivajuci kolege da ucine isto. Mnogi potpisnici su klasici u Turskoj, i svi su kemalisti, odnosno sledbenici ideologije prvog turskog predsednika i reformiste Mustafe Kemala Ataturka i njegovie vizije o modernoj, demokratskoj i sekularnoj drzavi.

Knjizevni kriticari u Turskoj smatraju da je bojkot nacin protesta protiv konzervativne vlade premijera Recepa Tajipa Erdogana, a pojedini su i sami odbili da se pojave u Frankfurtu pod okriljem sadasnjeg Ministarstva kulture.

Predstavnici turske asocijacije pisaca i organizatori Sajma uzaludno su im objasnjavali da turska vlada nije pokrovitelj.

Protiv bojkota izjasnili su se takodje neki popularni pisci, kao sto je Ahmet Umit, ciji su politicki trileri i drustvene kritike medju najcitanijim knjigama u Turskoj.

Prema njegovim recima, Frankfurtski sajam je odlicna prilika za susret sa medjunarodnom publikom i velika sansa za tursku knjizevnost, zbog cega mu propustanje te sanse samo radi protesta protiv vlade izgleda besmisleno.

Prema navodima ucesnika bojkota, medjutim, pripreme za Sajam su sprovedene prakticno u tajnosti i vlada pokusava da predstavi zemlju kao svojevrsnu meku za pisce svih ideologija.

Medju 300 turskih autora, od ukupno oko hiljadu koji se ocekuju u Frankfurtu, najveca zvezda je Orhan Pamuk, dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost 2006. godine, ciji je roman “Sneg” preveden u cetrdesetak zemalja.

Medju drugim slavnim autorima u Frankfurtu su i nemacki pisac Ginter Gras (Gunter Grass) i Brazilac Paulo Koeljo (Coehlo) koji, inace, proslavlja sto miliona primeraka svojih knjiga prodatih sirom sveta.

Koeljo je i dobitnik Ginisove nagrade za najprevodjeniji roman u svetu - njegov “Alhemicar” objavljen je na cak 67 jezika.

Osim Turske, poseban status u Frankfurtu ove godine ima i Kina, koja je specijalni gost, a predstavice cak 108 izdavackih kuca.

Najveci broj standova ima Nemacka (3.337), a slede Britanci sa 843, pa Amerikanci sa 662.

Direktor Frankfurtskog sajma knjiga Jirgen Bos (Juergen Boos) istakao je na otvaranju i da je organizovano oko 400 dogadjaja, sto znaci po jedan na svaka cetiri minuta, ako se racunaju samo radni sati Sajma.

Ocekuje se, izmedju ostalog, i da ce 3.000 ljudi prisustvovati zurci povodom jubileja, koja ce biti odrzana tokom vikenda.

Svojevrsne zvezde 60. Frankfurtskog sajma su i elektronske knjige, kojima je posvecen niz dogadjaja, rasprava i prezentacija. Praksa daunlodovanja citavih romana sa interneta posebno je rasirena u SAD i Japanu, a u Evropi se ocekuje da ce tek zaziveti.

I sam Koeljo pohvalio je veb verzije knjiga na Frankfurtskom sajmu, navodeci da distribucija digitalnih verzija knjiga za besplatno preuzimanje moze pre podstaci, nego naskoditi prodaji knjiga u tradicionalnim, fizickim izdanjima.

Koeljo je rekao da izdavaci moraju istraziti mogucnosti koje im nudi veb, umesto sto ga dozivljavaju kao neprijatelja.

Prodaja knjiga onlajn, prema rezultatima istrazivanja koje su sproveli organizatori Frankfurtskog sajma, najvazniji je razvojni sektor u izdavastvu poslednjih 60 godina.

Cak 45 odsto od ukupno oko hiljadu profesionalaca u izdavastvu iz vise od 30 zemalja, koji su ucestvovali u tom istrazivanju, veruje da ce elektronski sadrzaji odneti prevagu nad tradicionalnim nacinom prodaje knjiga do 2018. godine. S druge strane, trecina ispitanih prognozirala je da se to nikada nece desiti.

Koeljo vec godinama distribuira digitalne verzije svojih knjiga besplatno na internetu, a veruje i da je to povecalo njihovu prodaju u pojedinim zemljama, poput Rusije.

“Procitaju par strana i pomisle, Boze, mnogo je lakse da kupim knjigu nego da citam na ekranu. Tako odu u knjizaru i kupe je”, rekao je Koeljo novinarima na Frankfurtskom sajmu.

Koeljo je rekao i da mu je cilj da dostigne maksimalan broj citalaca sirom sveta, ucestvujuci tako u demokratizaciji ideja koje je zapoceo Gutenberg svojom 15 vekova starom tehnologijom stampe, odnosno njihovom podizanju na novi nivo posredstvom interneta.

“Veb uvodi nov nacin sirenja ideja i predstavlja izazov starim ekonomskim modelima”, rekao je Koeljo.

S druge strane, problem izdavaca sa digitalizacijom nije u sirenju ideja, vec u postavljanju sadrzaja onlajn.

Direktor Nemacke asocijacije izdavaca i knjizara Gotfrid Honefelder (Gottfried Honnefelder) izjavio je na otvaranju Sajma da postoji potreba za mnogo sveobuhvatnijom regulativom prava na intelektualno vlasnistvo na internetu.

“E-knjige su velika sansa za trziste… ali jos treba da odlucimo o nekim zahtevima i osnovnim uslovima, jer zakoni i biznis modeli cesto kaskaju za tehnickim razvojem”, rekao je Honefelder o potencijalima elektronskog izdavastva.

Ima i strahovanja da bi izdavastvo moglo da dozivi istu sudbinu kao muzicka industrija, koja je ugasila pocetkom 21. veka Napster zbog ilegalnog sirenja muzickih fajlova, a istovremeno je ostvaljen prostor da Epl osvoji digitalno muzicko trziste.

Ekvivalent i-Podu u oblasti pisanog izdavastva je e-reader, koji ce takodje biti medju “vrucim” temama u Frankfurtu.

Prema nekim istrazivanjima, globalni prihod od elektronskih knjiga porasce na 291 miliona dolara do 2012. godine sa sadasnjih 3,5 miliona.

Sajt Frankfurtskog sajma knjiga je http://www.book-fair.com