seecult.org writes, "CACAK (SEEcult.org) - Retrospektivna izlozba “Destilovano lice” Milovana DeStila Markovica, umetnika koji je aktivan na beogradskoj sceni od pocetka 80-ih, a po odlasku u Berlin 1986. godine afirmisao se i na medjunarodnoj sceni, bice otvorena 20. septembra u Umetnickoj galeriji “Nadezda Petrovic” u Cacku. Tim povodom bice predstavljena i nova monografija Markovica na 160 strana u koloru, sa tekstovima Borisa Budena, Jese Denegrija, Jovana Despotovica i Benedikta Stegmajera."

Markovic je jedan od najznacajnijih savremenih umetnika iz Srbije, cije ime zauzima vidnije mesto van granica zemlje nego u njoj. Njegov dosadasnji umetnicki opus je veoma dinamican i raznovrsan, ali veoma promisljen i analiticki prefinjen.

Njegov rad moze se svrstati u dve etape - period od 1979. do 1986. godine, kada boravi u Beogradu, zavrsavajuci studije i intenzivno radeci na nekoliko vaznih projekata za srpsku likovnu kulturu, te period od 1986. godine, kada odlazi u Berlin, zapocinjuci seriju transfigurativnih radova.

Markovic je izmedju 1981. i 1985. bio aktivan kao clan umetnicke grupe Zestoki, koju je osnovao sa Vlastom Mikicem.

Zestoki su, nezadovoljni tradicionalistickom Likovnom akademijom, presudno uticali na ukljucivanje tadasnje pop kulture u umetnicku scenu otvaranjem kluba Akademija u Rajicevoj i dovodjenjem beogradske art, klupske, DJ i muzicke scene na nivo koji je podrazumevao samosvesno (termin iz kluba) ucesce u evropskim kulturnim desavanjima i strujanjima.

Njihove aktivnosti obelezavaju umetnicke radionice, prostorne prezentacije, performansi, video rituali i instalacije u okviru galerije SKC, izvedba ambijenta za TV emisiju “Petkom u 22”, uz gotovo svakodnevna muzicka i medijska desavanja u Klubu Akademije likovnih umetnosti (koji osnivaju 1982. i vode do 1985.) i drugih zurki.

Markovic se krece u drustvu okupljenom oko Galerije SKC-a, u kojem je priredio vise samostalnih, performativnih i medijskih dogadjaja bitnih za njegov rani beogradski period: “Novi prostor” (1980), “Spomenik umetnosti” (1981), “Fragmenti slike: Spomenik” (1982), “Crni prostor” (1983)…

Prema navodima Denegrija, u vremenu afirmacije discipline slikarstva Markovic tezi da sliku - ukoliko uopste moze da bude reci o slici, buduci da je napravljena od potrosnog materijala (hartije i kartona) - razgradi i razori, svodeci je do samih njenih poslednjih fizickih ostataka i tako rasparcanu do sitnih cestica ostavi da privremeno postoji u velikom okolnom galerijskom prostoru.

Instalacija i ambijent, umesto slike kao cvrstog materijalnog predmeta, osnovne su osobine Markovicevih zahvata, cime evidentno ukazuje da se ne priklanja tezi o “obnovi slikarstva” ili o “povratku slikarstvu” prema zagovornicima umetnosti ranih 80-ih, nego se nepostojanoscu umetnickog objekta i opredeljenjem za nacin izlaganja u vidu kratkotrajne postavke, nastavlja na pojedine postulate nove umetnosti 70-ih, istakao je Denegri.

Posle ucesca na brojnim grupnim izlozbama (Beograd, Ljubljana, Sarajevo) i u inostranstvu (Dizeldorf, Minhen, Lokarno, Bec, Grac, Njujork, Venecija), nakon sto je nagradjen na 24. Oktobarskom salonu 1983. godine, Markovic je punu afirmaciju u domacoj sredini postigao izlozbom “Euharistija” u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1985. godine, koja mu je donela i prestiznu nagradu lista “Politika” iz Fonda “Vladislav Ribnikar”.

Druga etapa umetnickog zivota i rada DeStila Markovica pocinje od 1986. godine, kada odlazi za Berlin i traje sve do danas.

Markovic zapocinje transfigurativne radove u kojima njegova analiticnost i promisljenost rezultira citavim nizom razlicitih ciklusa koji se ipak mogu svesti u istu raven, naveo je Benedikt Stegmajer.

Transfigurativni radovi mogu se sagledati sa vise razlicitih aspekata, a istrazuju sustinu, mogucnost i granice portreta, eksperimentisu tekstom i podtekstom, razlicitim mogucim formama predstavljanja, eliminisu likovne iluzije, kao sto su slicnost ili perspektiva.

Svaki ciklus transfigurativnih radova (Karmin slike, Samobrijanja i Tekst portretima,) rezultat je intenzivnog istrazivanja i pokusaj da se razvije i prosiri ideja portreta.

Prvi ciklus - Karmin slike, serija je portreta nekih od najslavnijih zena sveta u oblasti politike, filozofije, muzike, filma, mode...

Portreti su uradjeni monohromatski, a za svaki od njih bilo mu je potrebno od 60 do 100 karmina razlicitih nijansi crvene boje, koje je nanosio na svileni somot. Imena osoba na koje se odnose portreti, medju kojima su i filmska diva Katrin Denev, i londonska modna kreatorka Vivijen Vestvud, izgravirana su na pricvrscenoj mesinganoj plocici.

Karminke na taj nacin ironicno upucuju na same sebe. Umetnik slika njihove povrsine kako bi bile sto prijatnije za oko. Medjutim, to nikako nije jeftin nacin da se privuce paznja zadovoljavanjem nase zelje za necim lepim. Markovic, jednostavno, dosledno primenjuje sadrzaj svog rada na spoljasnju formu, naglasio je Stegmajer.

Ciklus “Samobrijanja” druga je serija Markovicevih transfigurativnih portreta, koji su, bar po izgledu, potpuno razliciti od autoportreta koje je moguce zamisliti. Umetnik se brije sam ili ga brije berberin, koji mu posle toga cisti i susi lice belim peskirom. Kao umetnicko delo, pojavljuje se peskir sa DNK tragovima umetnika. Koji bolji i objektivniji vid portreta moze da postoji?, naveo je Stegmajer.

Markovic od 2002. godine radi na “Tekst portretima”, trecem ciklusu transfigurativnih radova.

To su portreti beskucnika koji iz bezbroj razlicitih razloga ne izlaze na kraj sa zivotom u drustvu u kojem zive..

“Znamo da beskucnici postoje i ne mozemo a da ih ne sretnemo na ulicama svakog grada. Medjutim, ne znamo mnogo o ovim pojedincima. Uglavnom imamo uobicajena misljenja o beskucnicima, a drustvo pokusava da ih potpuno eliminise iz naseg kolektivnog pamcenja. Oni su neprimereni posto otkrivaju nedostatke naseg drustva. Politicari ne vole da se druze sa njima i ne obezbedjuju im mesto u politickom programu, a kompanije nisu zainteresovane za njih, jer oni nemaju plateznu moc. Markovicevi ‘Tekst portreti’ daju glas ovim osobama”, dodao je Stegmajer.

Markovic je realizovao projekat “Beskucnici” (Homeless) i na ogromnim printovima u gradskim centrima Berlina, Beograda i Tokija, predstavljajuci ih i na odvojenim izlozbama.

Umetnik je sa beskucnicima radio video intervjue i od delova njihovih izjava stvarao set portreta. Ti radovi, kojima se fokusirao na probleme nacionalnosti, rase i pola, kao i na manjinske i marginalizovane grupe, govore ne samo o invididualnim sudbinama, vec i o socijalnim uslovima drustava u kojima intervjuisani beskucnici zive.

Tako se, izmedju ostalog, moze uociti i razlika izmedju stanista beskucnika u samim centrima prestonica Nemacke, Srbije i Japana - dok u Berlinu uglavnom zive na samim ulicama ili stanicama metroa, u Beogradu imaju prilicno stabilne zaklone - gotovo kuce, koje su u Tokiju, pak, gradjene od lako pokretnog materijala, buduci da ih gradske vlasti svakodnevno ruse.

Markovic je rodjen 1957. u Cacku, a 1977. do 1983. studirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti. Bio je na studijskim putovanjima u Peru, Kolumbiju, Boliviji i Brazilu.

Intezivno je izlagao u Evropi, Aziji, Juznoj i Severnoj Americi, ukljucujuci na 42. Bijenalu u Veneciji (Aperto 86) i 46. Bijenalu, kao i bijenalima u Istanbulu, Cetinju i Sao Paolu, Muzeju moderne umetnosti u Stokholmu, Hamburger Banhof - Muzeju aktuelne umetnosti u Berlinu, P.S.1 Centru za savremenu umetnost u Njujorku, muzejima savremene umetnosti u Kumamotu i Beogradu, Muzeju umetnosti u Diseldorfu, Ludvig muzeju za savremenu umetnost u Budimpesti, Kunst-Verke u Berlinu, Kunstferajn u Hamburgu, Nisido galeriji savremene umetnosti u Tokiju i mnogim drugim.

Osim nagrade 24. Oktobarskog salona, Politikine nagrade i nagrade publike 19. Memorijala “Nadezda Petrovic” u Cacku 1996. godine, dobitnik je i granta Polok-Krasnerove fondacije u Njujorku, granta Fonda za kulturu Berlina 2004. i istrazivacke stipendije Berlinskog senata 2007. godine.

Deo Markovicevih radova, ukljucujuci sva tri ciklusa transfigurativnih radova, mogu se videti u veb Galeriji umetnika portala SEEcult.org

Izlozba u Cacku bice otvorena do 19. oktobra.