seecult.org writes, "BEOGRAD (SEEcult.org) - Predstava “KNKNPNKN”, premijerno izvedena 17. jula na BELEF-u, predstavlja kroz dvadesetak, uglavnom ironicnih i crnohumornih scena neke od fenomena iz popularnog “Leksikona Yu mitologije”, na kojem je i zasnovana, ali i pojave koje jos uvek povezuju narode i narodnosti bivse SFRJ - Haski tribunal i Evropsku uniju. "

Ironican prikaz inace tragikomicne stvarnosti na ovim prostorima, prema konceptu Zanka Tomica, u dramatizaciji i reziji Ninoslava Scepanovica i izvodjenju novosadske grupe Jorik, izazvao je povremeno i glasan smeh u publici, ali je utisak mnogih posle premijere i da predstava predugo traje (vise od dva sata), posebno pojedine scene koje sadrze ponavljanja motiva koji su, bar na ovim prostorima, lako prepoznatljivi.

Predstava se poigrava zajednickom istorijom, fanatizmom i mentalitetom, kao i istorijskim dogadjajima, politicarima, licnostima iz sveta muzike, sporta i umetnosti, globalnim fenomenima, poput Mekdonalds restorana, ali i nacionalizmom Srba i Hrvata, kao i funkcionisanjem Haskog tribunala i ocekivanjima nekadasnjih jugoslovenskih republika, sada samostalnih drzava, od ulaska u EU.

Predstavljajuci razlicite periode zivota nekadasnje zajednicke drzave kroz manje - vise zanimljive scene - skeceve, predstava “KNKNPNKN” nije povezana nekim logickim seldom, kao sto su rezirano naveli i sami glumci. Ipak se uocava namera autora da, na osnovu proslosti, ukazu i na neke zajednicke odlike sadasnjosti zemalja nastalih na prostoru bivse Jugoslavije, u kontekstu stremljenja ka EU.

U zavrsnici je citava scena, svedena najvecim delom na gimnasticku podlogu sa “elanovim” konjem, natkrivena velikim plavim zastorom sa zvezdicama EU, a glavni akteri, iznenada primljeni u evropsku zajednicu, sada se suocavaju sa novim problemom da ne mogu iz nje da izadju.

Evropski standardi, simbolicno predstavljeni konfekcijskim etiketama na odelima, ujedno su i prepreka povratka na staro i simbol svojevrsnog novog zatvora, iz kojeg nije moguce pobeci ni nag. Jedan od glumaca bukvalno i ostaje go na sceni, ali mu ni to ne pomaze da na novim, navodno nevidljivim evropskim granicama, izbegne zaglusujuci zvuk kakav se cuje pri izlasku kupaca sa neplacenom robom iz prodavnica.

Predstava evocira uspomene na partizane, Tita, Edvarda Kardelja i druge visoke funkcionere Komunisticke partije, emisiju “Karavan”, geografsku sirinu SFRJ, koju su svi napamet ucili jos u osnovnoj skoli, prvu jugoslovensku sapunicu “Bolji zivot”, koja je lajtmotiv i na pocetku i na kraju predstave, omiljene crtane filmove “Pcelicu Maju” i “Baltazar”, skupljanje slicica za albume i nepostojeceg “Pomornika” - neophodnog za nagradu, psovke, “Evroviziju”, prvog bosanskog kauboja Dzeksona Harija, prenos utakmice splitskog “Hajduka” i beogradske “Crvene zvezde”, kao i vest Radio Beograda o smrti bivseg dozivotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

Nacionalizam je iskarikiran u sceni glumacke vezbe, u kojoj profesor trazi od dva studenta da se poljube kao homoseksualci, a da bi to lakse ucinili - daje im maske cetnika i ustase, koje ih najpre navode na tucu, a potom im daju seksualnu strast i .

Kroz vise scena provlaci se i Haski tribunal, koji se uglavnom bavi nebitnim pitanjima, ukljucujuci sindrom zamene cirilicnih i latinicnih slova na pojedinim leblebdzijskim prodavnicama, na osnovu cega je predstava i nazvana “KNKNPNKN” (kikiriki). Zamena cirilicnog i latinicnog slova “i” predstavljena je kao svojevrsni ratni zlocin u upecatljivom “svedocenju” pred Haskim tribunalom, koje aludira i na govornu manu haskog optuzenika i lidera radikala Vojislava Seselja, odnosno njegov problem sa izgovorom slova “r”.

Haski tribunal tema je i u delu posvecenom prevodiocima sa b-h-s jezika, koji se muce sa telefonski snimkom “Dje si Sladjo”…

Poseban tretman dobili su i bosanski kosarkas Mirza Delibasic i njegova burna i tragicna karijera, slovenacki skijas Bojan Krizaj, nekada prestizni automobil “tristac”…

Beogradskoj grupi Ekatarina Velika, jednom od kultnih jugoslovenskih bendova, ciji su originalni clanovi mrtvi, posvecen je ceo segment predstave - pesmom “Ona se budi”.

Deo predstave posvecen je i americkoj sapunici “Dinastija” i njenim likovima sa kojima su se svojevremeno identifikovali mnogi porodicni Jugosloveni, a bila je prva koja ih je suocila i sa homoseksualizmom, u liku Stivena Karingtona.

Najprivlacnije glumacke zvezde bivse Jugoslavije takodje su dobile ceo segment predstave (Top lista Jugoslovenki na koje smo najvise drkali), po uzoru na cuveni “Amarkord” Federika Felinija, a upecatljiv je i striptiz uz jednu od partizanskih himni “Sa Ovcara i Kablara…”

Nije postedjen ni Rade Serbedzija, jugoslovenski glumac koji je ostvario i uspesnu karijeru u Holivudu, koja je predstavljena kroz kratku ulogu ruskog oficira. Ipak, odata mu je pocast i za njegova cuvena koncertna izvodjenja pesme “Ne daj se Ines”.

Prva repriza predstave “KNKNPNKN” je 18, a druga 19. jula u Sancu kod Leopoldove kapije, nakon cega ce biti izvedena i u zavrsnici BELEF-a 2. avgusta.

Tom predstavom trebalo je i da pocne pozorisni program BELEF-a 15. jula, ali je odlozena zbog vremenskih neprilika. U medjuvremenu je izbio u javnost i spor izdavaca “Leksikona Yu mitologije” sa producenatima i autorima predstave o autorskim pravima, koji je uoci premijere izgladjen.

Predstavnici BELEF-a i izdavaca “Leksikona” - kuce Rende iz Beograda i zagrebackog Postskriptuma, odrzali su sastanak povodom spora o autorskim pravima kako bi u narednom periodu regulisali medjusobne odnose.

I sam reditelj osvrce se na problem autorskih prava, kroz naraciju jednog od glumaca, koji napominje i da u predstavi ne bi trebalo traziti bilo kakvu logiku, jer je nema.

Sajt BELEF-a je http://www.belef.org, a program se nalazi i u Kalendaru i Specijalu Portala za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org