seecult.org writes, "BEOGRAD (SEEcult.org) - NIN-ova knjizevna nagrada za najbolji roman 2007. godine dodeljena je beogradskom piscu Draganu Velikicu za ‘Ruski prozor’, u izdanju ‘Stubova kulture’, saopstio je danas ziri u Beogradu, koji je odlucio vecinom glasova."

U najuzem izboru bili su romani ‘Poljubac’ Gordane Cirjanic (Narodna knjiga), ‘Feliks’ Vladimira Kecmanovica (Via print) i ‘pH’ Draska Miletica (Dereta), odabrani medju 13 naslova u sirem izboru.

Stubovi kulture upravo su objavili novo, drugo izdanje ‘Ruskog prozora’, koji je izasao premijerno pre nekoliko meseci, kao stota knjiga biblioteke ‘Pescanik’, koja je pokrenuta takodje Velikicevim delom - ‘Hamsin 51’.

‘Ruski prozor’ je sastavljen od tri price koje se postepeno ukrstaju, pri cemu je prvi deo licna ispovest glavnog junaka, dok drugi predstavlja rekonstrukciju njegove proslosti i preplitanje licne sa drustvenom istorijom krajem 20. veka, pocev od malog grada u Vojvodini, preko Beograda i Budimpeste, do drugih gradova istocne i centralne Evrope. Treci deo romana je zbir vise glasova, ljudi bliskih glavnom junaku.

‘Ruski prozor’ nastajao je sedam godina, a svi njegovi romani, koji su proteklih 15 godina objavljivani u "Stubovima kulture" (Hamsin 51, Astragan, Severni zid, Slucaj Bremen, Danteov trg i Dosije Domasevski), doziveli su vise izdanja i prevedeni su na vodece evropske jezike.

Objavio je i roman ‘Via Pula’, za koji je dobio nagradu ‘Milos Crnjanski’, kao i vise knjiga prica i eseja, medju kojima su ‘Pogresan pokret’, ‘Staklena basta’, ‘Yu-tlantida’, ‘Deponija’ i ‘Stanje stvari’.

Za projekat romana ‘Severni zid’ dobio je stipendiju Fonda ‘Borislav Pekic’.

Velikic je rodjen 1953. godine u Beogradu. Od 1993. godine autor je ‘Vremena knjige’, a od septembra 1996. ‘Stubova kulture’.

Zirijem za dodelu NIN-ove nagrade, koji je kriticki vrednovao vise od sto romana, predsedavao je Milan Vlajcic, a clanovi su Milo Lompar, Stevan Tontic, Aleksandar Jovanovic i Slobodan Vladusic.

Svecano urucenje najprestiznije knjizevne nagrade u Srbiji bice 24. januara, a Velikic ce, osim plakete NIN-a i zirija, dobiti i cek novog ekskluzivnog sponzora nagrade - Karneksa (Carnex) iz Vrbasa, i to u povecanom iznosu od 10.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti).

Alfa banka, odnosno ranije Jugobanka, bila je sponzor NIN-ove nagrade vise od decenije.

U sirem izboru za nagradu za 2007. godinu bio je i roman ‘Ludvig’ (Stubovi) Davida Albaharija, koji je vec dobio NIN-ovu nagradu 1996. godine za ‘Mamac’, zatim ‘Cuvari svetinje’ Mirjane Djurdjevic (Agora), ‘Snit’ Igora Marojevica (Laguna), ‘Simana’ Ranka Risojevica (Glas srpski - Grafika), ‘San o ljubavi i smrti’ Filipa Davida (Laguna), ‘Maske Sofije de Montenj’ Gorana Milasinovica (Stubovi kulture), ‘Turnir grbavaca’ Lasla Blaskovica (Stubovi kulture), ‘Gresi svetog Maksa’ Aleksandra Marciceva (Mali Nemo) i ‘Vok on!’ Ugljese Sajtinca (Narodna knjiga).

U selekciji za siri izbor bili su i romani ‘Vreme vlasti II’ (Prosveta) Dobrice Cosica, dvostrukog laureata NIN-ove nagrade, ‘Leposava’ (Kornet) Pavla Cosica, ‘Adresa bese moja’ Dragise Kalezica (Filip Visnjic), ‘Lutajuci Bokelj’ Nikole Malovica (Laguna), ‘Poslednja knjiga’ Zorana Zivkovica’ (Kompanija Novosti) i ‘Carobnjak iz Aza’ Vladana Radomana (Vracarski breg).

NIN-ovu nagradu za 2006. godinu dobio je Svetislav Basara za ‘Uspon i pad Parkinsonove bolesti’.

NIN-ova nagrada je do raspada bivse Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat bio je samo Oskar Davico, dok su dvostruki bili Dobrica Cosic i Zivojin Pavlovic.

Dosadasnji dobitnici "NIN-ove" nagrade:

1954. Dobrica Cosic - "Koreni"
1955. Mirko Bozic - "Neisplakani"
1956. Oskar Davico - "Beton i svici"
1957. Aleksandar Vuco - "Mrtve javke"
1958. Branko Copic - "Ne tuguj, bronzana strazo"
1959. Nagrada nije dodeljena
1960. Radomir Konstatinovic - "Izlazak"
1961. Dobrica Cosic - "Deobe"
1962. Miroslav Krleza - "Zastave"
1963. Oskar Davico - "Gladi"
1964. Oskar Davico - "Tajne"
1965. Ranko Marinkovic - "Kiklop"
1966. Mesa Selimovic - "Dervis i smrt"
1967. Erih Kos - "Mreza"
1968. Slobodan Novak - "Mirisi, zlato, tamjan"
1969. Bora Cosic - "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji"
1970. Borislav Pekic - "Hodocasce Arsenija Njegovana"
1971. Milos Crnjanski - "Roman o Londonu"
1972. Danilo Kis - "Pescanik"
1973. Mihailo Lalic - "Ratna sreca"
1974. Jure Franicevic Plocar - "Vir"
1975. Miodrag Bulatovic - "Ljudi sa cetiri prsta"
1976. Aleksandar Tisma - "Upotreba coveka"
1977. Petko Vojnic Purcar - "Dom sve dalji"
1978. Mirko Kovac - "Vrata od utrobe"
1979. Pavle Ugrinov - "Zadat zivot"
1980. Slobodan Selenic - "Prijatelji"
1981. Pavao Pavlicic - "Vecernji akt"
1982. Antonije Isakovic - "Tren 2"
1983. Dragoslav Mihailovic - "Cizmasi"
1984. Milorad Pavic - "Hazarski recnik"
1985. Zivojin Pavlovic - "Zid smrti"
1986. Vidosav Stevanovic - "Testament"
1987. Voja Colanovic - "Zebnja na rasklapanje"
1988. Dubravka Ugresic - "Forsiranje romana reke"
1989. Vojislav Lubarda - "Vaznesenje"
1990. Miroslav Josic Visnjic - "Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godisnjih doba"
1991. Milisav Savic - "Hleb i strah"
1992. Zivojin Pavlovic - "Lapot"
1993. Radoslav Petkovic - "Sudbina i komentari"
1994. Vladimir Arsenijevic - "U potpalublju"
1995. Svetlana Velmar Jankovic - "Bezdno"
1996. David Albahari - "Mamac"
1997. Milovan Danojlic - "Oslobodioci i izdajnici"
1998. Danilo Nikolic - "Fajront u Grgetegu"
1999. Maksimilijan Erenrajh Ostojic -"Karakteristika"
2000. Goran Petrovic - "Sitnicarnica 'Kod srecne ruke'"
2001. Zoran Ciric - "Hobo"
2002. Mladen Markov - "Ukop oca"
2003. Vladan Matijevic - ‘Pisac iz daleka’
2004. Vladimir Tasic - ‘Kisa i hartija’
2005. Miro Vuksanovic - "Semolj zemlja"
2006. Svetislav Basara ‘Uspon i pad Parkinsonove bolesti’
2007. Dragan Velikic "Ruski prozor"