seecult.org writes, "BEOGRAD (SEEcult.org) - Siri izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2007. godine sadrzi romane 13 pisaca, a jedini dosadasnji dobitnik medju njima je David Albahari, nagradjen 1996. godine za ‘Mamac’."

Albahari je sada nominovan za roman ‘Ludvig’ (Stubovi kulture), a u sirem izboru (bez vrednosnog redosleda) su i ‘Poljubac’ Gordane Cirjanic (Narodna knjiga), ‘Cuvari svetinje’ Mirjane Djurdjevic (Agora) i ‘Ruski prozor’ Dragana Velikica (Stubovi kulture).

U sirem izboru su i romani ‘Snit’ Igora Marojevica (Laguna), ‘Simana’ Ranka Risojevica (Glas srpski - Grafika), ‘San o ljubavi i smrti’ Filipa Davida (Laguna), ‘Feliks’ Vladimira Kecmanovica (Via print), ‘Maske Sofije de Montenj’ Gorana Milasinovica (Stubovi kulture), ‘Turnir grbavaca’ Lasla Blaskovica (Stubovi kulture), ‘Gresi svetog Maksa’ Aleksandra Marciceva (Mali Nemo), ‘Vok on!’ Ugljese Sajtinca (Narodna knjiga) i ‘pH’ Draska Miletica (Dereta).

Ovogodisnji laureat najprestiznije knjizevne nagrade u Srbiji bice poznat 17. januara, a uzi izbor bice sacinjen na sednici zirija zakazanoj za 8. januar, objavio je NIN u najnovijem broju..

Prema navodima zirija, iako je posle rigorozne selekcije gotovo sigurno da se buduci dobitnik nagrade nalazi medju tih 13 pisaca, postoji mogucnost da siri izbor bude dopunjen jos nekim naslovom, s obzirom da u konkurenciju za nagradu ulaze sva dela objavljena i dostavljena NIN-u do isteka godine, odnosno do 31. decembra.

Od pisaca sa liste 15 romana prethodno selektovanih za siri izbor sada nema dvostrukog laureata NIN-ove nagrade Dobrice Cosica, koji je bio odabran za roman ‘Vreme vlasti II’ (Prosveta).

Cosic je i prvi dobitnik NIN-ove nagrade 1954. godine, za roman "Koreni", a dobio je to priznanje i 1961. godine za "Deobe".

Medju piscima u sirem izboru nema ni prethodno selektovanog Pavla Cosica - jednog od clanova ‘Ilegalnih poslasticara’, koji je bio kandidovan za roman ‘Leposava’ (Kornet).

Takodje, izostavljeni su romani ‘Adresa bese moja’ Dragise Kalezica (Filip Visnjic), ‘Lutajuci Bokelj’ Nikole Malovica (Laguna), ‘Poslednja knjiga’ Zorana Zivkovica’ (Kompanija Novosti) i ‘Carobnjak iz Aza’ Vladana Radomana (Vracarski breg).

U periodu izmedju dva selekciona kruga u siri izbor uvrsteni su romani Blaskovica, Marciceva, Sajtinca i Miletica.

Zirijem za dodelu NIN-ove nagrade, koji je procitao i kriticki vrednovao ukupno 92 romana, predsedava Milan Vlajcic. Clanovi su Milo Lompar, Stevan Tontic, Aleksandar Jovanovic i Slobodan Vladusic.

Svecano urucenje nagrade bice 24. januara, kada ce dobitnik dobiti, osim plakete NIN-a i zirija, i cek novog ekskluzivnog sponzora nagrade - Karneksa (Carnex) iz Vrbasa, i to u povecanom iznosu od 10.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti).

Alfa banka, odnosno ranije Jugobanka, bila je sponsor NIN-ove nagrade vise od decenije.

Prosle godine NIN-ovu nagradu dobio je Svetislav Basara za ‘Uspon i pad Parkinsonove bolesti’, a u najuzem izboru bili su i romani ‘Komo’ Srdjana Valjarevica i ‘Emilija Leta’ Mirjane Mitrovic.

U sirem izboru bila su 23 romana, od ukupno 110, koliko ih je iscitao ziri.

NIN-ova nagrada je do raspada bivse Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat bio je samo Oskar Davico, dok su dvostruki bili Dobrica Cosic i Zivojin Pavlovic.

Dosadasnji dobitnici "NIN-ove" nagrade:

1954. Dobrica Cosic - "Koreni"
1955. Mirko Bozic - "Neisplakani"
1956. Oskar Davico - "Beton i svici"
1957. Aleksandar Vuco - "Mrtve javke"
1958. Branko Copic - "Ne tuguj, bronzana strazo"
1959. Nagrada nije dodeljena
1960. Radomir Konstatinovic - "Izlazak"
1961. Dobrica Cosic - "Deobe"
1962. Miroslav Krleza - "Zastave"
1963. Oskar Davico - "Gladi"
1964. Oskar Davico - "Tajne"
1965. Ranko Marinkovic - "Kiklop"
1966. Mesa Selimovic - "Dervis i smrt"
1967. Erih Kos - "Mreza"
1968. Slobodan Novak - "Mirisi, zlato, tamjan"
1969. Bora Cosic - "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji"
1970. Borislav Pekic - "Hodocasce Arsenija Njegovana"
1971. Milos Crnjanski - "Roman o Londonu"
1972. Danilo Kis - "Pescanik"
1973. Mihailo Lalic - "Ratna sreca"
1974. Jure Franicevic Plocar - "Vir"
1975. Miodrag Bulatovic - "Ljudi sa cetiri prsta"
1976. Aleksandar Tisma - "Upotreba coveka"
1977. Petko Vojnic Purcar - "Dom sve dalji"
1978. Mirko Kovac - "Vrata od utrobe"
1979. Pavle Ugrinov - "Zadat zivot"
1980. Slobodan Selenic - "Prijatelji"
1981. Pavao Pavlicic - "Vecernji akt"
1982. Antonije Isakovic - "Tren 2"
1983. Dragoslav Mihailovic - "Cizmasi"
1984. Milorad Pavic - "Hazarski recnik"
1985. Zivojin Pavlovic - "Zid smrti"
1986. Vidosav Stevanovic - "Testament"
1987. Voja Colanovic - "Zebnja na rasklapanje"
1988. Dubravka Ugresic - "Forsiranje romana reke"
1989. Vojislav Lubarda - "Vaznesenje"
1990. Miroslav Josic Visnjic - "Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godisnjih doba"
1991. Milisav Savic - "Hleb i strah"
1992. Zivojin Pavlovic - "Lapot"
1993. Radoslav Petkovic - "Sudbina i komentari"
1994. Vladimir Arsenijevic - "U potpalublju"
1995. Svetlana Velmar Jankovic - "Bezdno"
1996. David Albahari - "Mamac"
1997. Milovan Danojlic - "Oslobodioci i izdajnici"
1998. Danilo Nikolic - "Fajront u Grgetegu"
1999. Maksimilijan Erenrajh Ostojic -"Karakteristika"
2000. Goran Petrovic - "Sitnicarnica 'Kod srecne ruke'"
2001. Zoran Ciric - "Hobo"
2002. Mladen Markov - "Ukop oca"
2003. Vladan Matijevic - ‘Pisac iz daleka’
2004. Vladimir Tasic - ‘Kisa i hartija’
2005. Miro Vuksanovic - "Semolj zemlja"
2006. Svetislav Basara ‘Uspon i pad Parkinsonove bolesti’