Zahtevi saveta za kulturu

Nacionalni savet za kulturu Srbije i Savet za kulturu grada Beograda zajednički su razmotrili teško stanje u kulturi, a nadležnima su uputili niz zahteva koji se odnose na finansiranje kulture, primenu zakona, potrebu što hitnijeg usvajanja Nacionalne strategije za kulturu i rešavanja drugih aktuelnih problema.

Na prvoj vanrednoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu, kojoj su 20. februara prisustvovali predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Sekretarijata za kulturu grada Beograda i članovi Saveta za kulturu Beograda, zajednički je izražena zabrinutost zbog “nedopustivo malog procenta izdvajanja za kulturu u republičkom i gradskom budžetu”.

Oba saveta zauzela su se stoga za povećanje procenta izdvajanja za kulturu u narednom rebalansu budžeta, pri čemu su naglasila da u budžetu Republike taj procenat ne bi smeo biti manji od 1 odsto, a u budžetima gradova od 5 odsto.

Zatražen je i zajednički sastanak s nadležnim organima, a posebno sa ministrom finansija i privrede u što je moguće kraćem roku, saopšteno je na sajtu Nacionalnog saveta za kulturu.

Oba saveta očekuju i da će Ministarstvo kulture i informisanja što pre završiti izradu Strategije razvoja kulture u Srbiji i proslediti je na usvajanje parlamentu.

Od nadležnih organa na svim nivoima zatraženo je da u celini poštuju Zakon o kulturi, posebno u delu transparentnog izbora članova upravnih i nadzornih odbora i raspisivanja javnih konkursa za izbor direktora.

Oba saveta zauzela su se za departizaciju kadrovske politike na republičkom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou.

Takođe, od nadležnih organa zatraženo je da pokrenu proceduru za izuzimanje ustanova kulture iz obaveze vraćanja sopstvenih prihoda u budžet koja će im biti nametnuta od 1. januara 2014. godine po Zakonu o budžetskom sistemu .

Smatrajući da su izdvajanja za kulturu nedopustivo mala, oba saveta zaključila su da stečeni sopstveni prihodi treba da budu utrošeni na dodatne programske i umetničke aktivnosti ustanova kulture, kao i na povećanje sopstvenih zarada za 30 odsto, čime će se ustanove podsticati na ostvarivanje većeg procenta sopstvenog učešća u aktivnostima.

Od Ministarstva kulture i informisanja zatraženo je da pripremi brošuru - smernice za primenu postojećeg Zakona o javnim nabavkama koji će biti prosleđen svim ustanovama kulture u Srbiji.

Oba saveta zatražila su i da zastupljenost kulturnih sadržaja u medijima u Srbiji bude u skladu sa važećim zakonima, a od Republičke radiodifuzne agencije očekuju da prati ne samo procenat reklamnih sadržaja, već pre svega ostvarivanje onih predloženih sadržaja na osnovu kojih su pojedine medijske kuće i dobile licencu na konkursu.

Posebno je ukazano i na neophodnost zajedničke strateške saradnje Ministarstva prosvete i Ministarstva kulture, kao i Ministarstva za omladinu i sport, kako bi se stvorile široke osnove za dostupnost i učešće građana, a posebno mladih generacija u kulturnom životu Srbije.

Treba stvarati uslove da u gradovima širom Srbije postoji široka mreža kulturnih organizacija i amaterskih klubova koja bi omogućila mladima da razvijaju kulturne potrebe i aktivno i kreativno provode svoje slobodno vreme, poručili su Nacionalni savet i Savet za kulturu Beograda.

Nacionalni savet za kulturu u posebnom delu sednice razmotrio je prijave kandidata na javni poziv za dodelu statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja, a dao je pozitivno mišljenje za 52 ustanove.

To su: Muzej na otvorenom Staro selo Sirogojno, Muzej savremene umetnosti Beograd, Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu, Narodno pozorište Beograd, Prirodnjački muzej Beograd, Muzej istorije Jugoslavije, Narodni muzej Beograd, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Etnografski muzej u Beogradu, Narodna biblioteka Srbije, Muzej nauke i tehnike, Muzej primenjene umetnosti, Muzej pozorišne umetnosti, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Arhiv Jugoslavije, Jugoslovenska kinoteka, Beogradska filharmonija, Muzej naivne i marginalne umetnosti Jagodina, Istorijski muzej Srbije, Galerija Matice srpske u Novom Sadu, Ansambl narodnih igara i pesama Srbija „Kolo“, Arhiv Srbije, Muzej Vojvodine, Muzej „Ras“ Novi Pazar, Narodni muzej Čačak, Galerija „Milan Konjović“ u Somboru, Spomen zbirka „Pavle Beljanski“ u Novom Sadu, Galerija slika „Sava Šumanović“ u Šidu, Galerija „Nadežda Petrović“ u Čačku, Istorijski arhiv grada Novog Sada, Arhiv Vojvodine Novi Sad, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu, Guarnerius u Beogradu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Filmski centar Srbije, Muzej u Prištini, Jugokoncert, Jugoslovensko dramsko pozorište, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Narodno pozorište Subotica, Pozorište Atelje 212, Zvezdara teatar, Narodni muzej „Toplice“, Prokuplje, Pozorište „Boško Buha“ Beograd, Dom kulture „Mihajlo Pupin“ Idvor, Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica, Galerija savremene likovne umetnosti Niš i Centar za kulturu „Vuk Karadžić“ u Loznici.

Nacionalni savet je zaključio i da tri ustanove o kojima postoje posebni zakoni: Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska i Srpska književna zadruga, moraju imati status ustanove kulture od nacionalnog značaja.

Sednici Nacionalnog saveta za kulturu prisustvovali su i državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije Miroslav Tasić i sekretar za kulturu grada Beograda Katarina Živanović, kao i članovi Saveta za kulturu grada Beograda Milena Dragićević Šešić (predsednica), Vesna Marjanović, Irina Subotić, Radina Vučetić, Zoran Hamović, Velimir Ćurguz Kazimir i Zoran Đukanović.

(SEEcult.org)