Konkurs za kolektivno izlaganje u galeriji Papergirl Hub

Galerija Papergirl u Beogradu, u okviru autorskog projekta “Očiju tvojih da nije” istoričarke umetnosti Mire Vujović, raspisala je konkurs za učešće na istoimenoj kolektivnoj izložbi.

Konkurs je otvoren za umetnike/ice koji/e žive i stvaraju u Beogradu, kao i za one van Beograda, koji/e su u mogućnosti da rad dostave lično ukoliko prođu žiriranje.

Na konkurs je potrebno poslati:
- jedan neuramljen rad (fotografija, crtež ili grafika) dimenzija do A4 formata, na zadatu temu i lične podatke sa umetničkom biografijom na email adresu: oliva.mira@gmail.com, najkasnije do 5. maja 2018.

Otvaranje izložbe planirano je za 24. maj u Galeriji Papergirl (Kralja Milana 15), a trajaće od dve nedelje.

Participacija za izložbu, u koju je uračunata tehnička podrška, priprema i štampa kataloga, iznosi 800 dinara.

Svaki izlagač/ica će dobiti po jedan primerak kataloga. Participacija se plaća nakon objave rezultata konkursa.

Umetnici/e koji prođu žiriranje u obavezi su da donesu radove u zakazanom roku.

Pristigle prijave razmotriće Umetnički savet galerije koji čine: Mira Vujović (istoričarka umetnosti), Vladimir Došenović (diplomirani slikar), Nenad Nikolić (diplomirani fotograf).

“Očiju tvojih da nije” je autorski projekat Mire Vujović, diplomirane istoričarke umentosti i osnivačice Process Galerije. Cilj tog projekta je promovisanje umetnika i umetničkog stvaralaštva. Umetnici/e čiji rad se promoviše su iz domena likovnih i primenjenih umetnosti, studenti/kinje umetničkih fakulteta, samostalni umetnici/ce, kao i neafirmisani umetnici/ce.

// // // // // // // //

Očiju tvojih da nije...

Gledao bih te a ne bih video.

Lepotu tvoju sputanu.

Misao zagrcnutu.

Toplotu reči bestežinsku.

Svaki grad bi bio Venecija pod maskama.

Maske ne padaju tako lako.

Lake su samo dok se besramno daju raznim situacijama.

I režiranim i neplanskim.

Odigrane predstave, zaigrani akteri.

Izigrana publika.

Čovek je ne-autentičan, uvek ne svoj, uvek ga određuje forma , koja se rađa među ljudima...On je večiti glumac ali prirodni, pošto je izveštačenost urođeni oblik ljudskosti. (Vitold Gombrovič)

Koliko uloga imamo? Da li ih biramo il se nameću? Da li nas najbolje poznaju oni koji su pogledali najviše naših predstava? U kom trenutku prestajemo da glumimo život i živimo predstavu? Uigravanjem različitih uloga koga nadigravamo? Koliko svako lice ima naličja?

Odela, ogrtači, nakit, oružja , kape...u oblicima i bojama koje odlučimo da upotrebimo dok nikad ne priznajemo da odelo čini čoveka...ali nas odaje.

...Onda ostanemo samo mi, sa sobom sami, u svom praiskonskom obliku, ogoljeno i šturo, dok se osećamo pretrpano. Sa pregršt pitanja sebi, razgovorom najtežim jer voleli bismo da je monolog, kako i izgleda, a zapravo je konzilijum različitih oblika naše duše. Posle konačne odluke tog mnoštva glasova, izlazimo pred druge i prvo sebe. Na binu, na bis.

Portret su oči.