Da probam da objasnim o čemu se zapravo radi. Našli se pisci u nekoj vukojebini nadomak Budve za koju ni stari Budvani ako nisu od Paštrovića ne znaju. Kuća u kojoj smo smešteni i okolina, sve zajedno izgleda kao raj kako ga zamišljaju Jehovini svedoci. Vedro, sunčano, svi veseli, šala šalu sustiže, mudrosti pršte, hrane i pića dovoljno, ne previše. Zapravo, pića ipak malo više, ali zato je tu diktafon. A tu smo da stvorimo eksponate za muzej korupcije. To je zadatak.
Razmišljajući o artefaktu, eventualnom eksponatu koji bi bilo korisno priložiti Muzeju korupcije, nameće mi se zbirka saveta, nekakav priručnik, kratka uputstva sa ilustracijama i primerima, sve da bude jasno i belodano, doslovce i nacrtano e kako bi se finom čoveku pomoglo da se snađe u ovom strašnom svetu, da korumpira i da bude korumpiran. Da ne bude glup u društvu a u poslovima neuspešan.
Ne znam koja je to godina, nekad s početka ovog 21. vijeka, kad se ono tek počelo ići “tamo” kod njih, što znači ovdje kod vas, u Crnu Goru, i padne nama na pamet da se napravi serija reportaža iz glavnih gradova zemalja, što se kaže, nastalih raspadom bivše Jugoslavije.
I zapadne mene da to sve oposlim, pa dođe vrijeme, a čemu vrijeme tome i vakat, da se ide i u Podgoricu.
Mobilna književna rezidencija u selu Čelobrdo iznad Sv. Stefana u Crnoj Gori, 25. septembar - 2.oktobar 2016. Pisci iz regiona tematizovaće problem korupcije putem umetničkog istraživanja i tako ponuditi prve eksponate za nedavno osnovani virtuelni Muzej korupcije (MK).
Ideja o mom nastajanju rodila se u vetrovitoj, ledenoj večeri zime 1970. i neke godine. Noć je u gradu bila neobično svetla. Polarna svetlost nastala je refleksijom novogodišnjeg optmizma zaostalog na ulicama velegrada, obasjanog napadalim snegom.
Štap, kao pomoćno sredstvo slepih, služi poput proteze da slepa osoba, kao nekom vrstom produžene ruke, “opipa” neposredno okruženje. Možda bi ovakva percepcija neposrednog prostora mogla jezikom sveta koji vidi da se karakteriše i kao „kratkovida“, bez namere da se pri tome bude zabavan, već da se naglasi ograničenost dobrobiti pri njegovom korišćenju. Ipak, štap se nalazi u kategoriji pomoćnih sredstava za slepe, a ne u kategoriji proteza, jer olakšava taktilnu percepciju okruženja u odsustvu vida.
Jutro je. Moj pas, moja kafa i ja šaljemo pozdrav suncu. Na jednoj sasvim običnoj terasi, krajem običnog meseca avgusta, udišemo dan, posmatramo obične i neobične prilike i neprilike kraja u kome smo. Promiču u pravilnim vremenskim razmacima, nestaju u vremenu i prostoru iz koga su i ušetali u moj krajolik. Njihova lica i likovi mogli bi se naći u nekoj drugoj priči, ne i u ovoj. Ovo je priča o ČOVEKU i PTICI. Stvarna je - koliko je stvaran i Čovek, životna je - koliko i Ptica, kojoj je on udahnuo život.
MUO U SLAVONIJI - SLAVONIJA U MUO - izložba iz četrnaest zbirki Muzeja za umjetnost i obrt Zagreb (20.4.2023.-20.4.2024.)
autor koncepta izložbe: Miroslav Gašparović ravnatelj Muzeja za umjetnost i obrt
kustosice izložbe: dr. sc. Marina Bagarić i Adriana Belay
autori/ce izložbenih dionica i tekstova o zbirkama: dr. sc. Antonia Došen, Miroslav Gašparović, Dunja Nekić, dr. sc. Iva Prosoli, Koraljka Vlajo, Antonija Dejanović, Jasmina Fučkan, dr. sc. Vesna Lovrić Plantić, Andrea Klobučar, dr. sc. Arijana Koprčina, dr. sc. Marina Bagarić, Sandra Kandučar i dr. sc. Vanja Brdar Mustapić
