August, 2010

Staroj školskoj drugarici (šta mi bi, i šta je tu je) pošaljem link svog bloga “BANOVIĆ STRAHINJA – SRPSKA GEJ IKONA”. Sledećeg jutra, u svom Inboxu zateknem ovo:

NOĆ KULTURE U KOMŠILUKU

FANTASTIČNA ZOOLOGIJA
Da li nekada pokušavaš da se sjetiš svog djetinjstva….da... i nekada mi se čini da se ničega ne sjećam, jer možda nema šta da se pamti, ili...Ipak, nisu to prazne stranice...šta ako se u stvari svega sjećam?!

Intervju sa autorom ovog bloga, preuzet iz julskog “Yellow cab-a”.

Reprodukcije radova izostavljene, intervju skraćen.

.

Link ka početku ove priče:
http://www.seecult.org/blog/1722/ja-cu-ovde-nesto-da-nacrtam-1-ili-pocet...

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

OK, evo, nastavljam.

Evo sać'u!

Dakle, ovako:

Medju golemim, tek okrečenim zidovima goleme prazne prostorije, postidjeno se klatila jedna pogrešna replika:

„Ja ću ovde nešto da nacrtam“.

.Većinu mojih priča bilo bi pristojno započeti ovako:

„Jednom davno, toliko davno da više nije pristojno toga se sećati...“

Bolje nego i jednoj drugoj, takav početak pristaje ovoj.

Dakle ovako:

Jednom, davno, toliko davno da više nije pristojno toga se sećati, medju golemim, tek okrečenim zidovima goleme prazne prostorije, postidjeno se klatila jedna pogrešna replika:

„Ja ću ovde nešto da nacrtam“.

I danas, posle nestvarno mnogo godina, mogao bih se zakleti...