November, 2009

EASTERN FRONT - KASNE 70-TE/RANE 80-TE
Program 30.11-6.12.2009.
Klub IDIOTT, Beograd, 18-02h

Filmovi: BOB MARLEY AND THE WAILERS - live at The Rainbow + CARIBBEAN NIGHTS; CLASH ON BROADWAY + JOE STRUMMER & THE MESCALEROS live at Rockpalast; B DUM B DUM + BUZZCOCKS live at Shepherd Bush Empire; GANG OF FOUR - Rockpalast 1983 + XTC - Rockpalast 1982; TUXEDOMOON - VIDEOS, RARE LIVE FOOTAGE AND GREAT THEATRE PLAY ”GHOST SONATA”

Muzika: SUBVERSIVE BEAT FOR NEW GENERATION, SONGS THE LORDS TAUGHT US, NADPLESNI VJ&DJ 'ZLO I NAOPAKO', MODERN DANCE, Call M for Music

EASTERN FRONT, klub Idiott
Dalmatinska 13, Beograd

Klupski filmsko-muzički program Eastern Front predstavlja ove nedelje u okviru Strip’n’Screen događaja mladu umetnicu Jelenu Bodrožić, ilustratorku više muzičkih izdanja i fanzina.

Rođena 1982. u Inđiji, Jelena Bodrožić se od 2000. profesionalno bavi ilustracijom i slikarstvom, a od 2005. izlaže u zemlji i inostranstvu.

Učesnica je i više likovnih kolonija, a između ostalog, izradila je nekoliko mozaika za vojvođanske manastire.

Srđan Đile Marković: Portret S.M. (detalj)

.

Vlasti su nam danas opet svima dodelile, ili - nisam se baš udubljivao - možda oduzele, po jedan sat. Najesen će, kažu, opet da ga vrate, i nikom ništa.

Nikom ništa - my ass! Ništa oni bez nekog šićara!

Sem toga, slabo ja u to njihovo vraćanje verujem. Da li su dosad vraćali, ne znam, - ruku na srce, nisam pratio. A i na zanima me: sat više, sat manje, jaka stvar!

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . Foto: Zorica Bajin Đukanović

.

Oh, ne optužujem ja nikoga, greške su uvek moguće, samo želim da se zna kako je bilo.

Prošlog petka bila kod mene žurka - moj dvaj’s drugi.

Pred ponoć, neko lego na zvono. Komšija, mislim, valjda preterasmo...

Nije komšija. Neki tip u uniformi.

'Bro veče, kaže zadihano, vi ste Stjepan Mimica?

Po opštem mišljenju - labavim ja stvar.

Potpišite, molim, ovde, - uvaljuje mi otvorenu išpartanu svesku i uložak od hemijske.

Šta da potpišem, jel' preporučeno?

Napisano u ratno proleće 1995.
.

U povodu nedavno održanog Beogradskog maratona, treba ukazati na jedan specifičan, u nekim gradovima već tri godine izuzetno popularan, a u Beogradu sasvim nepoznat stil masovnog trčanja građana.. Njegove osnovne karakteristike su:

1. POGNUTOST - Građanin-trkač trči povijen u struku.

2. OPTEREĆENOST - Građanin-trkač izvanredno retko trči bez ičega u ruci. Najčešće nosi u novine uvijenu veknu, kesu s korenjem ili kakvim lišćem, kavez s kanarincem, poneku daščicu, grančicu, komšinicu, ili već šta dohvati.

.

Ponešto stvarno treba pročitati iznova.

Čudo je to ponovno čitanje, sve ispretura!

Evo, na primer, pesma o Banović Strahinji. Već posle drugog, najviše trećeg čitanja, taj proslavljeni junak (“netko bješe” i “pomalo je takijeh…”) jasno se ukazuje kao nesrazmerno intrigantniji anti-junak, a ono sto su nam u školi uvaljivali kao prostodušnu sagu o junaštvu i plemenitosti, kao veličanstvena, psihološki ubedljiva poema o lakomislenosti i bezobzirnosti, taštini i izopačenosti, ali i o samospoznaji i otrežnjenju, kajanju i iskupljenju.

Neobjavljeni odgovor na "Blicovu" anketu "Treba li umetnost da šokira javnost" (povodom zabrane izvajanog Pape u gaćama, na izložbi u Milanu 2007)

:

Pitanje “treba li umetnost da šokira javnost” ja bih neznatno izmenio, dakle: MOŽE li umetnost da šokira javnost?

Za ozbiljan odgovor trebao bi mi i ozbiljan prostor, te ću stoga samo paušalno ustvrditi sledeće: može, ali samo onim svojim segmentom ili dimenzijom koja sa suštinom umetnosti nema mnogo veze.

Ali šta je šok, šta je zaista javnost i, dabome, "was ist kunst?"

Raduju me, prijatelju, tvoji šahovski podvizi, ali mislim da grešiš kad između šaha i života povlačiš paralelu. Nekih sličnosti tu zaista ima, ali je jedna razlika toliko krupna i značajna da sve te sličnosti postaju nebitne..Radi se o mogućnosti pobede. U šahu postoji, u životu ne postoji.

Teze nabačene povodom neobjavljene ankete o kiču iz 2007.
.

1.

Kič najčešće nastaje kao posledica odluke stvaraoca da iznedri nesto umetničko.

To je kič odluka koja teško da će rezultovati ičim umetničkim, naprosto zato što umetnost niti umetniku veruje, niti za odluke umetnika haje. Desi se samo onda kad prosto ne može da se ne desi.

Stoga mi je uvek bila sumnjiva priča o mukama umetnika pred belim platnom ili nad listom belog papira. Kao, mora on tu nešto. Što bi morao? Ne mora!

EASTERN FRONT
Klub Idiott, Dalmatinska 13, Beograd

Ponedeljak, 23. novembar, 18-02h

Film (18h): RUDE BOY - istorijski film o antifašizmu u modernoj Engleskoj. Ikona pank roka Joe Strumer i njegov bend the Clash u fokusu su u ovoj revolucionarnoj priči.
+ BLACK UHURU Live

Muzički program - GI JAH selector: SUBVERSIVE BEAT FOR NEW GENERATION
izbor: electro-psyche, roots, dark dub, post-punk, early-industrial...

Više o filmu:
http://www.imdb.com/title/tt0081441/
http://en.wikipedia.org/wiki/Rude_Boy_%28film%29

Klub Idiott, Dalmatinska 13