Miloš Jurišić je fotograf Muzeja nauke i tehnike, kolekcionar fotografije i jedan od redovnih izlagača na godišnjoj manifestaciji galerije Singidunum pod nazivom Mini art scena.
Jurišić je autor sitne plastike kojoj bismo ovom prilikom dali naziv mikrofanije (grč. mikros, sitan i grč. epiphaneia, pojavljivanje, naročito pojavljivanje nekog boga; dolazak Spasitelja među ljude; u katoličkoj crkvi: proslava dolaska tri kralja; u pravoslavnoj crkvi: Bogojavljenje).
U turbulentnim situacijama postistorijskog sveta čovek jednostavno nije dovoljno informisan. Može se i ovako reći - u kompleksnim sistemima nema se vremena za razum i razumevanje. Igranje šaha je zato dobar model vremenskog menadžmenta: pod pritiskom vremenskog okvira nemoguće je razmatrati sve moguće poteze, jer se mora doneti odluka.
Ljudi koji se dobro snalaze u haosu naviknuti su da odlučuju pod pritiskom vremena – pa zato nikada ni ne budu pritisnuti vremenom. Ko je prisiljen da trpi pritisak vremena, pokazuje da mu sopstvena organizacija u vremenu ne uspeva.
Građevinski prestupi po centru Beograda, presvučeni i pakovani u staklene rastere, verovatno referišući na modernost, čija se geometrija tokom godina, uz pomake u tehnologiji i uz slavlje, polako oslobađa pravouglih tvrdnji, dobijajući i vijugave elemente, svedoče, ali ne pripovedaju.
Da li je to možda neka vanvremenska arhitektonska igra proporcijama koju neškolovano oko ne može da razume, nešto poput radova Bauhausa, ili su to možda nekakvi konstruktivistički citati? Ne, to su ekonomski objekti koji mogu da stoje bilo gde i nemaju nikakav vizuelni raison d'être.
U središtu ateljea Luke Tomanovića, kao u kakvom parasceničnom prostoru, stoje mimetički prikazi animalnih pojavnosti. Ovo autonomno vajarsko djelo je razvijano u artističkoj promisli o filozofiji prostora i adekvatno obrađenog i koncipovanog temata, talentovanog skulptora Željka Reljića.
Opus Darka Vlaovića, (koji ovoga puta pratimo kroz slikarski i video narativ), zahtjeva više pristupa sagledavanja, obzirom na interesovanja koja se dakle kreću od humoresknih satiričnih sekvenci u formi video zapisa, preko bazičnih skica/predložaka koje potom postaju dio ili šematizovanih, ilustrovanih predstava, animiranih kratkih filmova/spotova, konačno, pikturalnih prikaza sa referencama na pejzažne motive…
Ako u potrazi za teorijskom potkom predstavljenog misaonog koncepta kao refleksije mentalne predradnje umetnice Lane Rakanović, zaboravimo da smo korak od stvarnosti, to je svakako zbog njene oštre note zapažanja, tananog nerva koji signalizira svako odsustvo socijalne svesti, odgovornosti i pre svega odnosa prema okruženju, opštem mestu svanuća, kolektoru života, generatoru sreće.
Ako u potrazi za teorijskom potkom predstavljenog misaonog koncepta kao refleksije mentalne predradnje umetnice Lane Rakanović, zaboravimo da smo korak od stvarnosti, to je svakako zbog njene oštre note zapažanja, tananog nerva koji signalizira svako odsustvo socijalne svesti, odgovornosti i pre svega odnosa prema okruženju, opštem mestu svanuća, kolektoru života, generatoru sreće.
