stjepan_mimica's blog

Staroj školskoj drugarici (šta mi bi, i šta je tu je) pošaljem link svog bloga “BANOVIĆ STRAHINJA – SRPSKA GEJ IKONA”.
Sledećeg jutra, u svom Inboxu zateknem ovo:

Do kad misli život da me kinji?
Urušavaju mi se iluzije jedna za drugom.
Ovo večeras zaista treba da svarim.
Kako?
S pažnjom pročitah tvoj tekst, i dadoh se u beg..,

Intervju sa autorom ovog bloga, preuzet iz julskog “Yellow cab-a”.

Reprodukcije radova izostavljene, intervju skraćen.

.

Link ka početku ove priče:
http://www.seecult.org/blog/1722/ja-cu-ovde-nesto-da-nacrtam-1-ili-pocet...

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

OK, evo, nastavljam.

Evo sać'u!

Dakle, ovako:

Medju golemim, tek okrečenim zidovima goleme prazne prostorije, postidjeno se klatila jedna pogrešna replika:

„Ja ću ovde nešto da nacrtam“.

.Većinu mojih priča bilo bi pristojno započeti ovako:

„Jednom davno, toliko davno da više nije pristojno toga se sećati...“

Bolje nego i jednoj drugoj, takav početak pristaje ovoj.

Jednom, dakle, davno, toliko davno da više nije pristojno toga se sećati, medju golemim, tek okrečenim zidovima goleme prazne prostorije, postidjeno se klatila jedna pogrešna replika:

„Ja ću ovde nešto da nacrtam“.

I danas, posle nestvarno mnogo godina, mogao bih se zakleti...

----------------------------------------------------------------------------------------

Ma ništa, samo neke fotke.
Takoreći foto-blog.
Može foto-blog?
Jel' ima to, foto-blog?
Ako nema, od sad ima.
Nemam kameru, kabasto to meni, a sem toga, tolike sam po kafanama i taksijima ostavljao, da sam već sasvim odustao.
Imam samo tanušni mobilni za ćiju bi se kamericu jedva moglo reči "ipak nekakva".
Vazda mi u džepu, vazda je iz džepa potežem, povazdan nešto snimam.

...snimam da ne zaboravim - mobilni mi k'o mentalna proteza.
...a ove fotke, ma ja to usput. Šećkam se tako, bajagi rasejano zveram, a svaki čas, kao da imam tikove, munjevito iz džepa potežem mobilni, u hipu naciljavam, škljocam...

(fragmenti teksta o škljocanju i foto-blogu BEOGRADSKE TLAPNJE 1)

...snimam da ne zaboravim - mobilni mi k'o mentalna proteza.
...ili, na primer, pedalam bici-stazom..., leva na guvernalu, desnom potežem – škljocam.
Sto metara dalje,opet isto: leva na guvernalu, desnom potežem – škljocam.
I sve tako.

(fragmenti teksta o škljocanju i foto-blogu: BEOGRADSKE TLAPNJE 1)

Jednom davno, toliko davno da već više nije pristojno toga se sećati, sedeo sam povazdan tamo "U Tomaša", i sedeo tamo "U černeho Vola", pijuckao naizmence tamno i svetlo, čituckao naizmence Nerudu i Hrabala, i crtkao, žvrljuckao, šrafirao, najčešće crnom hemijskom, po kartonskim podmetačima za pivo.

Poklanjao sam te svoje praške tlapnje neznankama i neznancima koji su naše slučajno sedenje želeli da imaju za uvek. Rado sam poklanjao, znao sam da će tako i delić mene biti negde za uvek.

Fragmenti intervjua iz "Duge" i autorskog teksta iz "Vremena", povodom leksikona srpske elite

Fragment razgovora sa Savom Popovićem (Večernje Novosti, 2007.)